Metod Fraktalnog Crteža
ŠTA JE METOD FRAKTALNOG CRTEŽA (MFC)
Metod fraktalnog crteža Tanzilije Polujahtove © (MFC) je specifična tehnika umetničkog oblika terapije koja koristi neurološko-fiziološku stimulaciju tako da kroz liniju, pokret, oblik i boju utiče na harmonizaciju stanja organizma na više nivoa.
To je jedina tehnika koja terapeutski efekat proizvodi i realizuje tako što crtamo zatvorenih očiju. Liniju vodimo jedan minut ne podižići olovku sa papira. Zatim zatvorenih očiju izvlačimo bojicu i konačno otvaramo oči. Sada prema osećaju biramo polja na nacrtanom crtežu i bojimo svakom izvučenom bojicom, prema specifičnim uputstvima. Ovo je neverbalna tehnika koja korekcijom pokreta, fine motorike, neurološkog podsticaja i korišćenjem terapeutske kombinacije boja, usaglašava naše stanje sa nama najharmoničnijim poželjnim stanjem.
Kako znamo koje je naše autentično harmonično stanje?
Ono što nauka naziva normativnim i generalno prihvatljivim je zajedničko za svaki zdrav organizam i razume se, uvek poželjno. Međutim, svaka osoba je specifična i svet za sebe, pa tako i stanja koja su u osnovi harmonična svakoj pojedinačnoj osobi nisu jednaka za sve. Takođe, ni svakoj osobi nije uvek potrebna ista vrsta ravnoteže: nekada je fokus na emocijama, nekada na koncentraciji, a nekada na razrešenju konkretnog zadatka.
Kako bi dobili najpoželjniju kombinaciju za svaku osobu počinjemo sa dijagnostičkim crtežima, a nakon toga krećemo u mini ili veliki ciklus korekcijskih crteža. Korekcijski programi su srce metode, a kada se bar jednim ciklusom koji uradimo osnažimo, možemo dalje planirati korake prema željama i potrebama.
KAKO JE METOD FRAKTALNOG CRTEŽA NASTAO
Osnove Metode fraktalnog crteža (MFC) su ustanovljene u ranim devedesetim godinama prošlog veka u Rusiji. Autor je klinički psiholog Tanzilija Zakirovna Polujahtova (trenutno živi u Jekaterinburgu, Sverdlovska oblast) Metod je osim na znanju stručnjaka iz oblasti psihologije i fizike, zasnovan i na dostignućima srodnih naučnih oblasti, fiziologije, neurologije, psihologije, genetike i medicine: radovi i eksperimenti Max Luschera, Benoit Mandelbrota, Donalda Hebba, L. Vigotskog, J. Piageta i drugih.
Metod fraktalnog crteža je jedinstven utoliko što predstavlja specifičnu kombinaciju umetnosti i nauke koja se upotrebljava u dijagnostičke svrhe, sa namerom prognoze stanja u kombinaciji sa neurološko- kognitivnom korektivnom tehnikom u vidu personalne terapije (lični razvoj i napredak). Dalje se primenom kroz serije crtanja sa strogim pravilima i uvek zatvorenih očiju, radi na harmonizaciji trenutnog stanja i razvoja mogućnosti ličnog napretka.
Učenje i praktikovanje metoda fraktalnog crteža u okviru različitog tipa rada, omogućava pojedincu da napravi nove i poboljša postojeće potencijale ličnosti, počevši od ranog detinjstva pa do zrelog doba.
Inicijalni patent od kojeg je potekao dalji razvoj metode fraktalnog crteža (MFC) nalazi se u evideniciji ruske Agencije za patente i znakove pod rednim brojem RU (11) 12 520(13) i prvi put je registrovan 2000. godine.
ŠTA ZNAČI FRAKTALNI CRTEŽ
Sam termin FRAKTAL se obično povezuje sa matematičarem Benoit Mandelbrotom (1924-2010), koji je matematičkom formulom izrazio grafički teško opisivu fizičku osobinu/fenomen koji srećemo u prirodi kao „neobrađenu umetnost“, „nekontrolisani element života“ koji osećamo kao harmoničan ali ne umemo da ga reprodukujemo. On razvija egzaktnu formulu i sistem kojim je kompjuterski moguće uočiti i reprodukovati prirodno harmonično uspostavljenu srodnost u konstrukciji, u tkivu i pojavnosti, svake prirodne formacije i strukture. Tvorac je sistema fraktalne geometrije koja je u savremenom dobu često i rado korišćena u umetničke svrhe.
Termin Fraktal je upotrebljen u nominaciji ovog metoda bi se pokazalo kako nekontrolisani crtež koji čovek nacrta žmureći, zapravo pokazuje u jednom sažetom obliku celovito stanje osobe, njegove sadašnje, prošle i buduće potencijale i osobenosti.
Jedna malena slika predstavlja nesvesnu i nekontrolisanu prezentaciju osobe u celini.
MANDELBROTOV SKUP
KAKO METOD FRAKTALNOG CRTEŽA FUNKCIONIŠE?
Crtež, kontura neprekinute linije u trajanju od jednog minuta, koji prvi put nacrtamo kao dijagnostički i to zatvorenih očiju, nudi mogućnost tumačenja. Takva analiza bazirana je na neurološkom i fiziološkom odgovoru zdrave jedinke i što je još važnije daje pregled i informacije ličnih resursa. Dobijamo uvid u trenutno stanje jednako kao što možemo proceniti o kom tipu ličnosti je reč. Uz pomoć učitelja-terapeuta, takve informacije se koriste za transformaciju i sam proces napretka ličnosti, a bez ikakvog traumatičnog iskustva. Terapeut i crtač dobijaju i osvešćuju niz informacija, tokom procesa rada i u toku korekcijskog ciklusa. Postoji nekoliko vrsta takvih ciklusa i više o tome možete videti na stranici programi i edukacije.
Crtajući zatvorenih očiju eliminišemo deo percepcije, jer mi upravo svojom percepcijom sveta formiramo znanja i shodno tome našu reakciju na okruženje. U svakodnevnim okolnostima mi verujemo da možemo smatrati istinitim samo ono što vidimo/osetimo (drugim čulima). Naše reakcije variraju na bazi naših emocija, odluka, aktivnosti, a dobijene informacije će odrediti šta i na koji način ćemo odlučiti da nam je važno, pa ćemo shodno tome opredeliti kako u konačnici organizujemo svoj put u životu.
Prvo što moramo da znamo je kako sve što vidimo oko sebe, ne dolazi sa instrukcijama. Mi delegiramo naše predhodne kvalitete koje smo stekli u životu u određenim oklonostima. Zatim donosimo zaključke shodno tim iskustvenim osobinama (kvalitetima) koje posedujemo. Kada crtamo zatvorenih očiju mi eliminišemo ta znanja i primorani smo da se fokusiramo na unutrašnje instinkte i osećaje, one koji su smešteni u dubokim predelima našeg nesvesnog i naše „duše“. Iz tog razloga mi i izražavamo svoje unutrašnje stanje na autentičan i iskren način, bez kontrole.
Naš mozak nije navikao da radi u apsolutima, mi funkcionišemo u relacijama. Kada smo zatvorenih očiju – jedina relacija sa kojom možemo imati odnos je naše unutrašnje biće i naše stanje. Svega oko 10% onoga što vidimo dolazi od fizičkog polja vida, jer ono što vidimo mi transformišemo u informaciju na bazi ostatka znanja koje posedujemo (pamćenje, znanje, iskustvo, emocije…), tako da nas oči zapravo varaju. Mi dobijamo vizuelno informaciju koju smo naučili da čitamo na određen način. Mi vidimo ono što je korisno, ne ono što je tačno. Jer, kako naš mozak radi u relacijama, a ne u apsolutima, uvek traži kontekst za ono što vidi. Kao što Bo Lotto slikovito kaže: „Biheviorana vrednost podataka, a ne sami podaci“, je jezik našeg nervnog sistema.
Ono što vidimo je ono što smo naučili ili navikli da vidimo: ono što smo dobili kroz vrstu, pol, tradiciju, genetiku, edukaciju… Sve što vidimo je u kontekstu našeg sećanja i iskustva. Kada se nađemo u nepoznatoj situaciji ili kada grešimo ponavljajući iste, nekorisne relacije, trebalo bi da razumemo kojim je načinom moguće da se menjamo. Upravo se taj proces odvija kroz korekcijske crteže i to na spontan i neinvazivan način.
Novo Iskustvo – Viđenje Novih Informacija (ZNANJE) Ovo je mogla bi se reći definicija nauke: namerno poigravanje novim okolnostima. Evolucija bi bio nov nivo, kada ta znanja postanu korisna.
Sada, sa ovim metodom, mi ćemo naša postojeća iskustva posmatrati na nov način, kroz novu i nepoznatu nam percepciju – zatvorićemo oči.
Stare Informacije – Viđenje Novog Iskustva ( Razvojni napredak )
Sinhronizovaćemo naše unutrašnje biće sa prirodnim mogućnostima koje smo dobili rođenjem i zdravim potencijalima koje smo epigenetski ostvarili, a nismo realizovali. Transformacijom znanja koje posedujemo na svesnom i podsvesnom, dajemo sebi nove mogućnosti razvoja.
Ovo radimo uz pomoć BOJE i LINIJE / OBLIKA
LINIJOM stvaramo nove neuronske veze, a BOJOM činimo nov napredak i uvodimo nov nivo kvaliteta preko vibracije i frekvencije koju svaka boja nosi.
Ukoliko imamo znanje koje ne koristimo, to nije pametan put koračanja kroz život. Ovde, na neagresivan i opuštajući način transformišemo postojeće znanje koje imamo kao operativno, u lični razvoj, svakodnevni život, komunikaciju, porodicu, lične odnose, posao itd.
KOME JE NAMENJENA OVA METODA
Kako duhovito kaže autorica metode, može je koristiti svako ko može da drži olovku.
Sa kojim god ciljem da dođete na edukacije ili radionice metoda fraktalnog crteža, dobićete mogućnost da odaberete najbolje za sebe u datom trenutku. To može biti:
- Opuštanje, smanjenje napetosti i umanjenje posledica stresa
- Harmonizacija unutrašnjeg emotivnog statusa
- Smanjenje posledica traume
- Jačanje samopouzdanja
- Razvijanje i jačanje kognitivnih i motoričkih sposobnosti
- Razvoj precepcije i vizuelizacije, a time i kreativnosti
- Uviđanje potencijalnih mogućnosti ličnog napretka
- Usklađivanje partnerskih, porodičnih ili poslovnih odnosa
- Definisanje ciljeva i želja životnog postignuća/ostvarenja
- Rad na konkretnom zadatku ili problemu
- Razgovor sa nesvesnim u cilju promene loših životnih shema
Metoda fraktalnog crteža je jedna od retkih metoda pomoći kroz umetnost ka ličnom razvoju
Zasnovana je na spontanom i vođenom crtežu koji razvija kreativne moći, a na dubljem nivou ima još veći uticaj jer koristi neuronaučna dostignuća u oblastima razvoja ličnosti.
Dok stvaramo i aktivno crtamo, veštinom ove metode učimo kako da menjamo svoj život i pomognemo sebi da pomerimo granice svojih postignuća. Prema rečima psihologa Gerija Grinberga (Gary Greenberg), svaka naša ćelija ima svoje zaduženje i posao. Naš je zadatak da ih što veći broj bude aktivan, kako bi smo probudili sve svoje potencijale i našli im primenu u realnom životu i svakodnevnim aktivnostima.
Rad sa decom u porodici ili grupi drugara uz pratnju roditelja, takodje je preporučljiv nakon što jedan od roditelja prodje kroz fakultativni program metode koji se bavi vrstama rada sa decom prema uzrastima.
Takođe, moguće je napraviti i prilagoditi program zahtevima i temama pojedinačne specifične grupe slušalaca (različite grupe rekovalescenata, radna terapija, programi uz srodne aktivnosti psiholoških i psihoterapeutskih tehnika itd).
Vrtić „Ratarska kapija“ Kraljevo, Vaspitač Tanja Vukanović
KOLIKO DUGO TREBA CRTATI
Razume se da odgovor zavisi od svake pojedinačne situacije i osobe. Ipak, ono sa čime se počinje je mini ciklus i kroz njega dobijamo uvide u želje, stanja i dalje mogućnosti . Svaki sledeći program rada zavisi od ličnih želja i afiniteta. Budite radoznali, zavirite u svoje želje i mogućnosti, prevaziđite svoje strahove i pokušajte nešto novo.
Ovo je prvi i jedini put da ćete naučiti nešto zatvorenih očiju.
Ovo je verovatno i prvi put da ćete moći da se lako i bez traumatičnog proživljavanja starih događaja, emocija i uverenja, transformišete na svoju dobrobit.
Ono što vam je jedino potrebno je vreme – kratko vreme svakog dana.
Kao što to rade dobri sportisti. Kao posvećeni.
Ovde crtamo kardiogram duše koji je zapisan u sakrivenom delu, u delu nesvesnog. Nećemo tražiti greške koje smo načinili u svom životu i nećemo se prisećati starih rana.
SVE STO ZNAMO – TO I JESMO
Hajde da zajedno učinimo da to Znanje radi u našu korist. Lako je. Zažmurite i crtajte. A onda obojite svoju svakodnevnicu tako kako želite, otklučajte nova vrata i zakoračite u svoju budućnost. Vašu i autentičnu!
Art terapija, psihologija i psihoterapija u metodi fraktalnog crteža
– šta jeste, a šta nije metod fraktalnog crteža –
Uvek kada se u životu susretnemo sa neuobičajenim situacijama, ili ljudima sa retkim osobinama, pokušamo da ih smestimo u poznate okvire, da ih opišemo postojećim znanjima, šablonima i iskustvima. To je sasvim normalan i uobičajen način kognitivnog procesuiranja i svima nam je poznat. Nevolja nastaje, kada i pored toga što koristimo kao resurs, shvatimo da i dalje nismo uspeli razumeti ono što je ispred nas. Otprilike takva situacija se dešava kada se započne tema, ŠTA JE Metod fraktalnog crteža: art terapija, terapija umetnošću, neuroart, pomoćno analitičko sredstvo za psihoterapeute ili nešto sasvim treće…
Bilo bi korisno da za početak napravimo razliku izmedju modaliteta i metoda u (psiho)terapiji.
Psihoterapeutski modaliteti su definisani prema važnim svojstvima i parametrima koje zadovoljavaju u odnosu na naučnu nomenklaturu, a kroz višedecenijsko proučavanje, kliničke studije, istraživanja i pokazane rezultate.
Svaki modalitet mora da poseduje:
- ključni teorijski koncept i paradigmu (ili više njih) zasnovanih na psihoterapeutskim naučnim znanjima
- definisanu teoriju terapijske promene
- postojanje jasno definisane terapeutske tehnike
- obavezno poštovanje terapijskog odnosa terapeut-klijent u definisanim uslovima
- propisan postupak evaluacije terapeutskog ishoda
Modaliteti dakle poseduju sveobuhvatna znanja utemeljena kako u različitim psihoterapeutskim teorijama, tako i u sistemu povezanih tehnika i praksi, postoje već dugo i potvrdjene su mnogim naučnim i praktičnim studijama.
Metod za razliku od modaliteta, nužno ne poseduje duboku teorijsku podlogu, ili pak koristi teorijske podloge više različitih modaliteta na specifično umrežen način. To naravno ne znači da metod funkcioniše proizvoljno, već da iza njega nema teorijskog sistema koji je odgovarajući prema zahtevima naučne nomenklature. Metod zato koristi druge naučne resurse koji ga potvrdjuju i daju mogućnost za proverljivost, za tehnike i prakse koje koristi. Na našim prostorima poznati su npr. medjunarodno poznati psihoterapeutski metodi “Šema terapija” ili EMDR terapija uspešna u lečenju različitih stanja izazvanih traumom.
Dakle, i modalitet i metod se bave istim poljem rada – poboljšanjem mentalnog stanja osobe, a za to koriste specifično organizovan set tehnika, znanja i alata. Modalitet, za razliku od metoda se pre svega duže vreme koristi u psihoterapeutskom radu, pa time ima i više utemeljenja u teorijama i naučnim studijama. U praksi je uobičajeno da se profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja koriste i jednim i drugim.
Metod fraktalnog crteža – netipičan oblik art terapije
Iako se u svakodnevnoj komunikaciji, čak i među praktičarima metode fraktalnog crteža koristi termin art terapija, savesni i etički kredibilni medju nama neće reći da su art terapeuti. Jer metod čiji autor jeste porodični psihoterapeut i klinički psiholog Tanzilija Polujahtova, nije art terapija. Zato se ovaj metod treba posmatrati kao netipičan oblik art terapije.
Profesionalno savladana znanja koje art terapeut poseduje uključuju pre svega znanja i procedure vezane za terapeutski proces koji se odnosi na mentalno zdravlje. Tek sa takvim znanjima može se dalje učiti o načinima i tehnikama koje kroz kreativan – art terapijski izraz, daju mogućnost ličnog razvoja i napretka osobe u procesu unapređenja psihofizičkog, komunikacijskog, afektivnog ili kognitivnog stanja.
Ukoliko osoba nije psihoterapeut i nema znanja koja se odnose na takvu vrstu terapeutskog rada, tada bilo koje korišćenje umetničkog izraza kao medij komunikacije sa unutrašnjim stanjima, nesvesnim itd. ne može biti smatrano art terapeutskim. Tada govorimo o terapiji putem umetnosti i na tom putu osobu može pratiti profesionalac koji je edukovan u nekom od metoda rada sa specifičnim ciljem. Medjutim, vrlo često u svakodnevnoj komunikaciji, ova se dva termina pogrešno koriste kao da su jednakog značenja.
Sa druge strane u oba slučaja (art terapija i terapija putem umetnosti) , nije reč o učenju nekakve umetničke tehnike kojom će se stvoriti idalno i lekovito umetničko delo, već o vrsti procesa kroz koju osoba prolazi na ličnom razvojnom putu. Taj proces može biti rukovođen prema pravilima ili biti sasvim spontan, što pravi razliku izmedju vrsta terapeutskog procesa: da li se radi o klasičnoj art terapiji ili nekom metodu rada.
Obzirom da je autor metode fraktalnog crteža klinički psiholog i porodični psihoterapeut, sva potrebna znanja iz ovih naučnih oblasti učestvovala su u stvaranju metode. Tokom tri decenije razvoja i prakse iskustvenim praktičnim radom zabeleženi su različiti benefiti koje je metod doneo. Razume se da se takve prakse rade i dalje, kao i sve obimnija istraživanja sada postavljena tako da zadovoljavaju i naučno referentne okvire, a ne samo beleženje iskustva.
Kako je u kreiranju metode korišćeno i znanje iz drugih relevatnih oblasti ( fizika, neurologija, fiziologija) i proučavan način na koji naš um i telo reaguje na zadatke u okviru tehnika, može se slobodno reći da se radi o specifičnoj vrsti interdisciplinarne metode.
Metod fraktalnog crteža ujedinjuje znanja iz:
- fizike i matematike (fraktalnost),
- neurofiziologije (fina motorika, sinaptička aktivnost, ogledalski neuroni, aktivacija korteksa kroz rad zatvorenih očiju itd.),
- psihologije (psihologija ličnosti, razvojna psihologija, metodika istraživanja).
Time se kroz metod može integrativno delovati na celovit proces transformacije i napretka ličnosti, bez strogo definisanih klasičnih terapeutskih postupaka. Postupci i tehnike u metodi fraktalnog crteža su osmišljeni i opredeljeni tako da na neinvazivan način, kroz jedan neuobičajen proces crtanja zatvorenih očiju, otvore vrata promenama koje bi se u klasičnim art terapeutskim tehnikama dešavale na jedan dosta drugačiji način. Obzirom da se deluje na nesvesni deo ličnosti kroz neurofiziološki aspekt, možda bi najispravnije bilo metod fraktalnog crteža nazvati neuroart psihoterapijom. Promene do kojih dolazi na ličnom planu prvobitno se formiraju unutar našeg nesvesnog u toku procesa crtanja, a zatim kontinuiranom i upornom vežbom u crtežima, ta promena očitava se i u našem životu.
Na kraju, ali nikako najmanje važno, jeste da su ispitivanja estetske preferencije fraktala u psihologiji, do sada pokazala izvesne zakonitosti u pretežnoj dopadljivosti umetničkih dela sa srednjom fraktalnom vrednošću. Ovo je zajedno sa ostalim aspektima psihologije umetnosti i eksperimentalne estetike, moguć put istraživanja i uvodjenja novih, zanimljivih rakursa na potencijale rada metodom fraktalnog crteža.