Metod Fraktalnog crteža i povezivanje kroz empatiju i saosećajnost

Iako u poslednjih 30 godina od trenutka otkrića postojanja ogledalskih neurona kod makaki majmuna (Macaca fuscata) nije još uvek neposredno potvrdjeno postojanje ove vrste neurona kod ljudi, mnogobrojne su studije i analize indirektnih podataka dobijenih pomoću funkcionalnih slikovnih prikaza poput fMRI, gde se mogu uočiti nedostaci u empatičkim i prosocijalnim odnosima kod osoba kojima su oštećeni  delovi moždanih regija, za koje se smatra da su područja na kojima su smešteni zrcalni – ogledalski neuroni.

Svakako treba imati u vidu da egzaktni i neposredni naučni i sistemski dokazi o tome još uvek ne postoje, ali takodje i činjenicu da se kroz sada već višedecenijsku praksu i mnogobrojne tehnike koje koriste postavku postojanja ogledalskih neurona, uspešno koriguju različiti neurološki i fiziološki deficiti.

Jedan od najeklatantnijih primera dejstva funkcionisanja efekta ogledalskih neurona je čuvena kutija ogledalo, Dr. Vilayanur S. Ramachandran, indijsko-američkog profesora i neuronaučnika sa Fakulteta psihologije Univerziteta San Diego u Kaliforniji, koji je čitav svoj profesionalni rad posvetio neurologiji ponašanja, psihofizici i vizuelnoj percepciji, psihologiji tela i sinesteziji. Upravo bazirano na aktivnosti ogledalskih neurona, Ramachandran je uspeo da neutrališe tzv. fantomski bol koji se javlja u amputiranim udovima, odnosno kod osoba sa amputiranim udom koja i dalje oseća bol u amputiranoj ruci ili nozi. Ovde je izuzetno zanimljivo pomenuti rad ruskog naučnika Petra Petroviča Garjajeva, čiji eksperimenti i radovi pokazuju da hromozomi u molekulu DNK poseduju svojstva fotona, odnosno da komuniciraju beskonačnom brzinom, odnosno da u tom odnosu vreme kao komponenta prestaje da postoji. Tako da osim onoga što je profesor Ramachandran pokazao kao bioneurološki efektivno kod terapije bola u amputiranim udovima, ovim uvidima P.P.Garjajeva dolazimo do poklapanja istog efekta u energiji polja i inteligenciji našeg DNK. Jer, prema teoriji talasne genetike, DNK se ne ponaša kao supstanca već kao elektromagnetno i zvučno polje.

Kako onda ovo povezujemo sa empatijom i našim aktivno produktivnim fraktalnim crtežima?

Jedan od sigurnih koraka ka povezivanju sa svojim unutrašnjim stanjem je razmatranje emocija i osećanja koja gajimo i koja smo osvestili ali i onih koja nažalost sebi nismo dozvolili da imamo. Najčešće ta sakrivena ili potisnuta osećanja izbiju na površinu kada osetimo neku vrstu prepoznavanja, saosećanja i učestvovanja u emocijama koje nisu lične, već ih osetimo posmatrajući druge ljude u odredjenim lepim ili manje lepim situacijama.

Tada sebi dozvolimo da kroz neki film, priču ili stvarni dogadjaj probudimo takve emocije u manjoj ili većoj meri. Počinjemo da saosećamo i krećemo se čak i do potpune empatije proživljavajući samu energiju stanja drugoga, dakle aktiviramo lično prosocijalno ili apetitivno stanje sa kojim se identifikujemo. Ogledalski neuroni zapravo tako i deluju – pobuđuju stanje simetrično kao odraz u ogledalu, onog stanja koje nas je privuklo, inspirisalo ili pokrenulo na aktivnost. Ovde imamo zapravo suprotnu situaciju od one “fake it, ‘till you make it”, jer telo zna i nemoguće ga je slagati. Upravo zato jer “zna”, možemo mu putem inverzije i/ili pojačanja željene energije doneti izlečenje ili podsticaj.

Svaki fraktalni crtež, koji smo načinili zatvorenim očima donosi istinsku energiju stanja – trenutnog ili korigovanog, željenog. Ovaj put kada asociramo stanje koje nas je inspirisalo kroz neki dogadjaj, film, priču ili muziku povezujemo se na nesvesnom nivou sa svim onim aspektima koji su nam prijatni ali i koji nam nedostaju i koji su lekoviti. Crtajući takva stanja, uspevamo da tu energiju, objedinimo kroz više nivoa fraktalnog informacijskog polja: liniju, boju, formu, oblik i konačno da se poistovetimo sa njom i u svesnom i podsvesnom delu.

U tehnici fraktalnog crteža koristimo efekat ogledalskih neurona, kada oponašamo energiju kroz pokret i boju, time se povezujući sa željenom energijom promene stanja, remapiramo postojeće energetske zapise koje nosimo na telesno-emotivnom nivou.

Već je nedvosmisleno dokazano da sva podržavajuća, apetitivna stanja blagotvorno utiču na naše zdravlje i stanje organizma, ali se kroz stanja empatije lakše povezujemo sa svim delovima procesa internalizacije, mnogo bolje i više nego kroz saosećanje. Kada smo empatični tada i sami prožvljavamo vidjeno, pa makar i na filmu. Saosećanje je sledeći korak kada uspevamo da tako internalizovanu emociju upotrebimo za svoje i opšte dobro: da pomognemo i sebi i drugima. Paralelno sa aktivacijom odredjenih delova korteksa dok crtamo, mi proživaljavamo iznova stanja koja energetski prate odredjene emocije ili misli. Preklapajući ove dve vrste aktivne energije, mi zapravo koristimo alat fraktalnog crteža kojim internalizujemo podsvesna stanja provocirana u nivou empatije i tako ih iznosimo na svetlo dana, osnažene, okupane vedrim i zdravim bojama – dajemo im novu snagu, drugačije značenje i neurološki zapis unutar svog tela.

 

Pokušajte nekada da zažmurite i svega petnaestak sekundi u neprekinutom pokretu vodite ruku nakon neke stresne situacije. A onda nakon, neke druge mirne i opuštajuće scene ili događaja. Biće vam mnogo jasnije kako se možemo povezati i korigovati stanje, baš prema toj energiji koju linija pokazuje – razume se uvek na stranu one koja je podržavajuća, nežna, uzdižuća i isceljujuća.

 

Autorska tehnika ArsVitae© “Fraktalni narativ” koristi ovu vrstu sinergije stanja i kvalitetnog iseljujućeg podsticaja. Možete nam se javiti i priključiti se nekoj od iskustvenih radionica sa temom crtanja vaše afirmišuće i podržavajuće priče. To treba da je priča, film, događaj, bilo koji narativ  kojeg osećate kao podsticajan i lekovit za vas. Pripremite svoju “omiljenu priču” i krenućemo u njeno oživljaanje na papiru.