U proteklih trideset i više godina otkako je Tanzilija Zakorovna osmislila ovu jedinstvenu i blagotvornu tehniku, brojni su načini na koje su praktičari i korisnici uspeli da je dodatno obogate i iskoriste, tako da je premašila i najveća moguća očekivanja koja su njeni kreatori imali na početku.
Kao klinički i porodični psiholog i terapeut, autorka je želela da dobije sredstva za ispitivanje i otkrivanje stanja pojedinca, ali i njegovih mogućnosti i skrivenih potencijala. Psihološki testovi i metrike koje se koriste za dobijanje određenih podataka kao korisnih u terapijskom radu ponekad imaju ograničen spektar odgovora i čovek, u nedostatku pravih reči kojim bi opisao svoje stanje u odnosu na ponuđene u testu, odlučuje da prilagodi odgovor i time daje delimično ispravnu sliku svog stanja. S druge strane, ne postoje dovoljno precizno sistematizovani testovi za određena stanja i okolnosti, pa se psiholozi snalaze uporednim merenjima i analizama. Takođe, neki od testova zahtevaju određene vremenske distance u merenju, pa nisu dostupni za česte provere koje bi terapeutski proces zahtevao.
Obzirom da je suština fraktalne metode veza između motorike ruke i psiholoških, odnosno psihofizioloških stanja, onda je moguće istovremeno posmatrati odnos između racionalnog i intuitivnog, odnosno nesvesnog dela čoveka, tj. odnos kreativnosti i pragmatizma, odnos skrivenih i poznatih, ukorenjenih obrazaca ponašanja i razvojnih mogućnosti, odnos sadašnjosti i budućnosti, kao i odnos aktivne mašte zasnovane na realnim potencijalima.
Višeslojnost i mudrost kojom je metod konstruisan koristi mnogo skrivenih psiholoških mehanizama delovanja koje crtač dobija kroz skup pravila i uputstava za rad. Već na tom prvom koraku osoba dobija prvi korektivni izazov, a da toga nije ni svesna. Obzirom na to da tehnika kombinuje znanja iz psihologije, ali i fiziologije, neurologije i fizike, omogućava da se rad u tehnici prilagodi specifično svakoj osobi i svakoj vrsti potrebe, zadatka, prepreke ili rešavanja problema. Skup pravila vezanih za način upravljanja linijom, a samim tim i kretanjem ruke, prvo daje ka spolja – na papir, neophodnu količinu informacija o stanju osobe, a zatim na sličan način poput Mobijusove trake, vraća „pročišćeni“ i harmonizovan impuls energije, nazad crtaču kao blagotvoran uticaj na nervni sistem i dalje čitav organizam.
Međutim, postoje ljudi koji nisu u stanju da prođu kroz sve ove izazove velikih ciklusa i za njih metoda ima rešenje u tehnikama koje nazivamo fakultativnim ili umetničkim. Tada se sama tehnika fraktalnog crtanja može posmatrati kao specifičan vid umetničke terapije, mnogo više od neuroterapeutske ili neuropsihološke aktivnosti, koja je prisutna kada radimo cikluse korekcije i crteže na određenu temu ili zadatak.
Pošto koristi moždanu neuroplastičnost , savršeno je pogodan za sve uzraste i može se smatrati alatom za doživotni razvoj.
Posebno koristan aspekt je da kada usvoje algoritme i pravila rada različiti profesionalci sa već postojećim kompetencijama, mogu da obogate svoju praksu na autentičan i originalan način. Ova metoda tako nudi posebne „dubinske“ naočare za zavirivanje u ljudsku dušu, njene želje, nade, ali i strahove i skrivene potencijale. Što je još važnije, daje mogućnost uravnoteženja i konsolidacije stanja bez prevelike verbalne eksplikacije, ponavljanja loših iskustava ili doživljaja.